Kada prepričavam okolini o second hand filozofiji, često čujem:
''Zašto baš second hand odeću da nosim? Pa ja imam pare da se obučem u Ušću.''
''Tu odeću je neko nosio, što znači da ona nosi energiju te osobe, može biti prokleto, fuj....''
Odeća je materijalna stvar, kao i sve ostale materijalne stvari. Ona može biti fizički uništena, pocepana ili uflekana, ali da nosi energiju druge osobe? Ne verujem. Uostalom, operite je jednom u mašini sa svojim stvarima, i eto preneli ste joj ljupku, strastvenu energiju kojom zračite !
Šalu na stranu, kupovinom second hand odeće ne udaramo samo dve muve, već mnogo muva jednim udarcem.
Pre nego što zaplivam u okean prednosti koje ovakav način kupovine ali i života donosi, želim da kažem da nije jednostavno pronaći sve što tražite. Mučno je. Mnogo je ljudi u tim prodavnicama. Nećete imati neograničen izbor, kao što imamo kada kupujemo online, na primer. Možda ćete se čak i otimati sa ženama i devojkama oko stvari, ali to nekako predstavlja čar second hand kupovine. Elem, osećam potrebu da vas upozorim da radnjice sa polovnom odećom nisu baš terpaija i mir, ali su definitivno iskustvo koje morate doživeti.
Odeća iz EU / kvalitet
Malo sam se raspitivala po second hand radnjama u Beogradu (za ostale gradove ne mogu da tvrdim, osim ako nije u pitanju Textile House) za informacije odakle im stiže roba i kako biraju koje komade uzimaju. Ispostavilo se da se 90% odeće uvozi iz EU, kao polovna roba ili roba sa greškom. Holandija je jedna od najčešće spomenutih zemalja u tom kontekstu. Eto prve prednosti: odeća iz EU, polovna ali kvalitetna. Ipak je to EU :)
Originalnost
Ovo verovatno znate, ali po second hand radnjama ne postoji sto miliona istih suknji, pantalona, šalova. Postoji jedna, i ako je nađete, bićete ponosni vlasnik krpice koje nema niko. Ili skoro niko. Onaj momenat kada se svi oblačimo u Zari, H&M-u i ostalim FMCG (fast moving consumer goods) radnjama je meni užasan i podseća me na činjenicu da svi izgledamo kao klonovi i roboti kapitalističke mašinerije.
Razumem da mnogi nemaju takav pogled i da im odgovora ili ne smeta što nose istu košulju kao pedeset svojih drugarica, ali meni smeta. Iako je odeća materijalna stvar, ona mi daje prostor da se izrazim i pokažem osećanje koje ''nosim'' tog dana.
Second hand odeća vam daje šansu da pobegnete od tog robotskog načina života, makar na neki način. Iako ćete sresti komade iz gorepomenutih korporacija, neće ih biti više od jedne, garantujem.
Kupite neku kul, ludu majicu koju niko nema i izrazite se njom.
Money money money
Realno, nije toliko poenta u novcu, ali i jeste. I nije i jeste.
Ja kad idem u svoj lokalni second hand, ne nosim više od 2 hiljade dinara sa sobom, a kupim količinu stvari koje bih u bilo kojoj prosečnoj prodavnici u tržnom centru platila preko 100 eura. Zaista.
Cene su toliko neverovatno niske,da ćete se oduševiti. Osećaj je neopisiv, pogotovo kada pronađete Fila duks koji je jeftiniji od pakle pljuga. True story.
Nisam sponzorisana od strane Textile House-a, ali moram njih spomenuti i istaknuti kao jedan od najboljih lanaca polovne odeće i odeće sa greškom. Imaju popuste svake nedelje! Nisam tačno sigurna kojim se to danima dešava, ali ja svakim put kada odem je neki popust, ili ''30% na sve!'' ili ''Danas i sutra sve po 200 dinara'', i tako dalje.
Budget-friendly savet: Kupujte svaki drugi put odeću u second handu, umesto u gigantskim korporacijama, ali odvojite novac koji biste potrošili tamo sa strane. Posle nekoliko meseci, puf eto ga produženi vikend u Italiji.
Etika, tolerancija, konsolidarnost
Svima koga ova tematika interesuje, savetujem da pogledate sledeće linkove:
''The richest Criminal In The World'' - https://www.youtube.com/watch?v=WRgyY9KNfZg&t=1s
'' Why I Don't Shop At H&M'' - https://www.youtube.com/watch?v=jAgq74QCWpA
Koliko desetina hiljada ljudi pati i živi ekstremno teške živote zbog ekploatacije tržišta i radne snage. I to sve zbog nefer konkurencije kapitalističkih monopolističkih giganata. Meni ovo slama srce, u svakom smislu, stoga je ovo bio broj jedan razlog odricanja od konzumerizma i kupovine u ovim, dajem sebi slobodu da kažem, groznim i užasnim kompanijama, koju vode još užasniji ljudi.
Kristin Leo, mlada grkinja, koja je snimila oba ova videa je jako dugo bila deo fashion industije. Shvativši kakav je zapravo to posao i šta se iza svega krije, odlučila je da se distancira od toga i ode u potpuno drugu krajnost. Iz tih razloga smatram da je njeno mišljenje i pogled na situaciju validan i relevantan.
I kao što rekoh, pronaći će se komadi odeće iz neetičkih prodavnica u second handu, ali i dalje je bolje kupiti ga tada, za mnogo manji novac, i ne dati kompaniji H&M lično novac za dalje razaranje ljudstva i humanosti.
Ekologija i reciklaža
Znam, znam, koga uopšte briga za ekologiju? Eto, najnebitnija je pa i na kraju ovog posta.
Znam da Tramp ne veruje u globalno zagrevanje. Znam da svi misle da su automobili i avioni ti koji i dalje najviše zagađuju okolinu.
Ekološke katastrofe, efekat staklene bašte, globalno zagrevanje i ostali deformiteti naše planetice su realnost koju moramo pod hitno prihvatiti u cilju spasavanja našeg jedinog doma.
Masovna prozivodnja tekstila i ostalih komada odeće apsolutno uništavaju i razaraju naše drveće, naš vazduh i naše zdravlje.
Kupovinom second hand odeće stavljamo pauzu na proizbodnju, odnosno na jedan način recikliramo već proizvedenu odeću tako što je nećemo baciti i kupiti novu nego je nositi dok je ne poklonimo na kraju nekome drugome ili odnesemo u kontejner za bukvalnu reciklažu.
Nadam se da će vam ovih par kratkih saveta možda promeniti ugao gledanja na svet i probuditi ono što su i u meni probudili: svest o tome da nisam sama na ovom svetu i nisam jedina. Rađaće se nove generacije koje zaslužuju jednako kvalitetan ako ne i kvalitetniji život od mene, vazduh, hranu, i sve ostalo što svakodnevnim razbojničkim ponašanjem uništavamo.
I u redu je da uništavamo dok ne shvatimo šta zapravo radimo. Kada shvatimo, tada moramo menjati sebe, zbog sebe ali i zbog okoline i sveta.
Mima
''Zašto baš second hand odeću da nosim? Pa ja imam pare da se obučem u Ušću.''
''Tu odeću je neko nosio, što znači da ona nosi energiju te osobe, može biti prokleto, fuj....''
Odeća je materijalna stvar, kao i sve ostale materijalne stvari. Ona može biti fizički uništena, pocepana ili uflekana, ali da nosi energiju druge osobe? Ne verujem. Uostalom, operite je jednom u mašini sa svojim stvarima, i eto preneli ste joj ljupku, strastvenu energiju kojom zračite !
Šalu na stranu, kupovinom second hand odeće ne udaramo samo dve muve, već mnogo muva jednim udarcem.
Pre nego što zaplivam u okean prednosti koje ovakav način kupovine ali i života donosi, želim da kažem da nije jednostavno pronaći sve što tražite. Mučno je. Mnogo je ljudi u tim prodavnicama. Nećete imati neograničen izbor, kao što imamo kada kupujemo online, na primer. Možda ćete se čak i otimati sa ženama i devojkama oko stvari, ali to nekako predstavlja čar second hand kupovine. Elem, osećam potrebu da vas upozorim da radnjice sa polovnom odećom nisu baš terpaija i mir, ali su definitivno iskustvo koje morate doživeti.
Odeća iz EU / kvalitet
Malo sam se raspitivala po second hand radnjama u Beogradu (za ostale gradove ne mogu da tvrdim, osim ako nije u pitanju Textile House) za informacije odakle im stiže roba i kako biraju koje komade uzimaju. Ispostavilo se da se 90% odeće uvozi iz EU, kao polovna roba ili roba sa greškom. Holandija je jedna od najčešće spomenutih zemalja u tom kontekstu. Eto prve prednosti: odeća iz EU, polovna ali kvalitetna. Ipak je to EU :)
Originalnost
Ovo verovatno znate, ali po second hand radnjama ne postoji sto miliona istih suknji, pantalona, šalova. Postoji jedna, i ako je nađete, bićete ponosni vlasnik krpice koje nema niko. Ili skoro niko. Onaj momenat kada se svi oblačimo u Zari, H&M-u i ostalim FMCG (fast moving consumer goods) radnjama je meni užasan i podseća me na činjenicu da svi izgledamo kao klonovi i roboti kapitalističke mašinerije.
Razumem da mnogi nemaju takav pogled i da im odgovora ili ne smeta što nose istu košulju kao pedeset svojih drugarica, ali meni smeta. Iako je odeća materijalna stvar, ona mi daje prostor da se izrazim i pokažem osećanje koje ''nosim'' tog dana.
Second hand odeća vam daje šansu da pobegnete od tog robotskog načina života, makar na neki način. Iako ćete sresti komade iz gorepomenutih korporacija, neće ih biti više od jedne, garantujem.
Kupite neku kul, ludu majicu koju niko nema i izrazite se njom.
Money money money
Realno, nije toliko poenta u novcu, ali i jeste. I nije i jeste.
Ja kad idem u svoj lokalni second hand, ne nosim više od 2 hiljade dinara sa sobom, a kupim količinu stvari koje bih u bilo kojoj prosečnoj prodavnici u tržnom centru platila preko 100 eura. Zaista.
Cene su toliko neverovatno niske,da ćete se oduševiti. Osećaj je neopisiv, pogotovo kada pronađete Fila duks koji je jeftiniji od pakle pljuga. True story.
Nisam sponzorisana od strane Textile House-a, ali moram njih spomenuti i istaknuti kao jedan od najboljih lanaca polovne odeće i odeće sa greškom. Imaju popuste svake nedelje! Nisam tačno sigurna kojim se to danima dešava, ali ja svakim put kada odem je neki popust, ili ''30% na sve!'' ili ''Danas i sutra sve po 200 dinara'', i tako dalje.
Budget-friendly savet: Kupujte svaki drugi put odeću u second handu, umesto u gigantskim korporacijama, ali odvojite novac koji biste potrošili tamo sa strane. Posle nekoliko meseci, puf eto ga produženi vikend u Italiji.
Etika, tolerancija, konsolidarnost
Svima koga ova tematika interesuje, savetujem da pogledate sledeće linkove:
''The richest Criminal In The World'' - https://www.youtube.com/watch?v=WRgyY9KNfZg&t=1s
'' Why I Don't Shop At H&M'' - https://www.youtube.com/watch?v=jAgq74QCWpA
Koliko desetina hiljada ljudi pati i živi ekstremno teške živote zbog ekploatacije tržišta i radne snage. I to sve zbog nefer konkurencije kapitalističkih monopolističkih giganata. Meni ovo slama srce, u svakom smislu, stoga je ovo bio broj jedan razlog odricanja od konzumerizma i kupovine u ovim, dajem sebi slobodu da kažem, groznim i užasnim kompanijama, koju vode još užasniji ljudi.
Kristin Leo, mlada grkinja, koja je snimila oba ova videa je jako dugo bila deo fashion industije. Shvativši kakav je zapravo to posao i šta se iza svega krije, odlučila je da se distancira od toga i ode u potpuno drugu krajnost. Iz tih razloga smatram da je njeno mišljenje i pogled na situaciju validan i relevantan.
I kao što rekoh, pronaći će se komadi odeće iz neetičkih prodavnica u second handu, ali i dalje je bolje kupiti ga tada, za mnogo manji novac, i ne dati kompaniji H&M lično novac za dalje razaranje ljudstva i humanosti.
Ekologija i reciklaža
Znam, znam, koga uopšte briga za ekologiju? Eto, najnebitnija je pa i na kraju ovog posta.
Znam da Tramp ne veruje u globalno zagrevanje. Znam da svi misle da su automobili i avioni ti koji i dalje najviše zagađuju okolinu.
Ekološke katastrofe, efekat staklene bašte, globalno zagrevanje i ostali deformiteti naše planetice su realnost koju moramo pod hitno prihvatiti u cilju spasavanja našeg jedinog doma.
Masovna prozivodnja tekstila i ostalih komada odeće apsolutno uništavaju i razaraju naše drveće, naš vazduh i naše zdravlje.
Kupovinom second hand odeće stavljamo pauzu na proizbodnju, odnosno na jedan način recikliramo već proizvedenu odeću tako što je nećemo baciti i kupiti novu nego je nositi dok je ne poklonimo na kraju nekome drugome ili odnesemo u kontejner za bukvalnu reciklažu.
Nadam se da će vam ovih par kratkih saveta možda promeniti ugao gledanja na svet i probuditi ono što su i u meni probudili: svest o tome da nisam sama na ovom svetu i nisam jedina. Rađaće se nove generacije koje zaslužuju jednako kvalitetan ako ne i kvalitetniji život od mene, vazduh, hranu, i sve ostalo što svakodnevnim razbojničkim ponašanjem uništavamo.
I u redu je da uništavamo dok ne shvatimo šta zapravo radimo. Kada shvatimo, tada moramo menjati sebe, zbog sebe ali i zbog okoline i sveta.
Mima
Comments
Post a Comment